Најаве

Васкрс, 16.април: Васкршња Литургија у 9:00

Слава Параклиса

Деца у Параклису

Дечији радови

Home Сталне активности

postheadericon Сталне активности

 

 

Мисија Параклиса Св. Стефана

Пре свега, мисија овог малог храма Божијег јесу верници ове клиничко-болничке установе - лекари, пацијенти и помоћно особље, а затим и сав верни народ који се овде, у све већем броју, окупља ради молитве и Свете Литургије. Болеснима, невољнима и потребитима се читају молитве за здравље, исповедају се и причешћују. Онима који, због теже болести или какве друге телесне спутаности, не могу да присуствују богослужењима, духовник Параклиса о. Лазар Војводић долази лично у собу, ради исповести и Причешћа. Кроз предавања, разговоре и промоције књига, настоји се да се људима прошире духовни видици и обогате душекорисна знања, да се радост литургијског сабрања настави и кроз дружења, учење и заједничке активности. Повремено, по мери наших заједничких могућности, организују се и хуманитарне активности, кроз прикупљање одеће и обуће, новца, књига или других врста помоћи, за оне којима је то најпотребније, па бива и да заједно одлазимо до њих, како бисмо им улепшали и олакшали тешке дане. Верници доносе у Параклис и иконе, неки ради заветног дара након исцељења и услишених молитава, неки из радосне жеље да дарују храм и оне који се у њему моле.

 

Света Литургија

Служење Литургије у овој установи је специфично – делом због самог положаја Параклиса у односу на радни простор болнице, а делом због учесника у овој Светој служби. Радним данима, веома често се дешава да се пацијенти прозивају преко разгласа, а да је Литургија у току. Током недељне Литургије, врева се стишава сасвим, а чују се само радосни гласови деце, глас свештеника и појање певнице. Многи пацијенти се први пут исповедају и причешћују управо на овом светом месту. Они временом постају наши "парохијани". Улога лекара, медицинских сестара и помоћног особља је веома значајна. Они својим присуством на Литургији, иако каткада временски кратким, дају пример присутним болеснима и невољнима, сведочећи тако своју љубав према Богу и задобијајући благодатну силу и снагу за лечење и помоћ онима којима су потребни.

То најбоље илуструје коментар једног од лекара, да је "поплава" психосоматских обољења управо створила потребу да се човек, осим прописаних лекарских терапија, обрати и Лекару људских душа,Господу Исусу Христу, будући да, само ако лечимо душу, излечићемо и тело. Без духовног и душевног лекарства, вере, наде и љубави, не бива исцељење тела.

Отац Лазар Војводић је, у оквиру свог мисионарског рада, увео и праксу да сваке суботе обилази све собе у овој болничкој установи и позива болеснике и пацијенте на молитву, кроз учешће на Светој Литургији.

Примећено је да је непосредан контакт са болесником од пресудне важности за његов долазак на Литургију. Пре него што служба почне, у Параклису су присутни: свештеник, помоћник и чланови певнице. Током Литургије, чује се шушкање болничких мантила и папуча – то су наша болесна браћа и сестре, који долазе да узму Лек који ослобађа од смрти – Свето Причешће.

Болнички Параклис је на богослужењима веома посећен и у зимском периоду, те нас посећују родитељи са бебама и малом децом, као и старији суграђани. Највећа је радост видети окупљени народ пред Богом, који је уложио прави мали подвиг ради доласка на Литургију, упркос тешким временским условима, као што су летње жеге или зимске снежне мећаве.


Деца на Литургији

Недељом, у Параклису, поред пацијената ове здравствене установе, Светој Литургији присуствују и остали верници. Веома се радујемо када са родитељима долазе и деца, у великом броју и са радошћу, знајући да ће ту затећи и своје другаре. Међу свим овим дивним породицама, има и оних са више деце, па се радост дружења стално умножава. Током Литургије, деца имају активно молитвено учешће – изговарају сви заједно Оченаш, звоне звончићима током Спуштања Светог Духа на Часне Дарове, помажу свештенику, претходе му са свећама током Малог Входа и изношења Јеванђеља, певају духовне песме пред Причешће и након Службе, причешћују се, цртају цртеже на библијске и светосавске теме, боје, пишу, служе све присутне слаткишима, о великим празницима, свирају и певају...

Од својих нацртаних радова, са својим родитељима су уредили предиван пано, који се простире дуж читавог зида чекаонице, на велику радост свих који се нађу у овом делу клинике и присуствују богослужењима, а слике и цртежи се мењају тематски. Деца учествују и у украшавању овог паноа, цвећем, лишћем, иконицама и разноврсним украсним детаљима. Међу њима, често се нађу и веома маштовити и даровити, а ми их, након скидања, чувамо као праве мале бисере.

Дивно је гледати како ови наши мали и велики анђели расту и стасавају - многи су радост ове литургијске заједнице осетили још под мајчиним срцем, затим као бебе, чинили овде своје прве кораке и цртеже, прво Причешће, прве песмице и прве празничне радости. А, по речима великог Ф.М. Достојевског, "ако човек понесе много таквих успомена кроз живот, онда је тај човек спасен за цео живот".

 

Остале црквене службе и обреди

Као и у сваком другом храму, и у Параклису Светог Стефана, постоје и службе освећења славског жита и преламања славског колача, парастоса и помена (појединачних и општих), крштења, читања молитава за здравље, Свете Тајне исповести, духовних разговора... Сваког 9. јануара, на празник Светог Стефана, Параклис нарочито свечано прославља своју храмовну Славу, у присуству великог броја верника, лекара, пацијената и особља Клинике. Добра традиција, која се одржава још од оснивања Параклиса, јесте прослављање лекарске Славе - Светих бесребреника и исцелитеља Козме и Дамјана, сваког 14. новембра, када се, на Светој Литургији, окупе лекари ове болничке установе, сестре и помоћно особље, и тако својим присуством посведоче веру у Лекара над лекарима.


Штићеници Дома за инвалиде

Већ дуже време, код нас долазе и штићеници Дома за инвалиде на Бежанијској Коси. Управо је ова болница и поставила стандард у томе како да лица са посебним потребама имају приступ сакралним објектима (они користе рампу, посебан прилаз за колица и лифт...) Њихова ревност и наша вера освешћују нас у правом путу ка Господу. Неретко, они теше нас, иако би требало да буде обрнуто. Једна дивна сестра, која је и сама спутана у колицима, истиче се својом духовном крепкошћу, мотивишући своје пријатеље из Дома за инвалиде да долазе на Свету Литургију, да се крсте и причешћују.

 

Гостовања

Током 2012. године, започели смо значајну мисију: недељом, после Литургије, повремено смо одржавали тзв. "Књижевно подне", у коме учествују писци, песници и стручњаци разних области, представљајући своје књиге поезије и прозе, као и књиге за децу. Кроз ове књижевно-духовне разговоре и предавања, у присној и срдачној атмосфери, могло се чути много тога корисног за живот и душу, васпитање деце, брачни живот, излечење болести и здравље уопште, познавање националне историје и културе... Аутори су неретко и даривали пристуне својим књигама, а поједини значајни одломци или песме су и читали. Поред тога, у Параклису су своје наступе имали и неки од познатих вокалних извођача и етно-група. Повремено, Литургију служе и духовници других храмова и манастира, одржавајући изузетне беседе.

У склопу духовних, културно-уметничких и музичких активности Параклиса Светог Стефана, организујемо и предавања и разноврсне догађаје у Радионици старих заната "Тера Арт", у Улици омладинских бригада 65. Будући да Параклис нема свој парохијски дом и да из разних (пре свега, просторно-временских) разлога није увек изводљиво организовање ових догађаја у самом Параклису и КБЦ-у, Радионица старих заната је, уступањем својих просторија, изашла у сусрет члановима литургијске заједнице Параклиса, поставши тако мали културни кутак Параклиса, својим креативним и опуштеним амбијентом, где се одржавају мини-концерти, дружења, предавања, изложбе и учење старих заната, за одрасле и децу.

 

 

 
Свети Стефан

Мултимедија

Молитвени кутак

Предавања и дружења